2 Kings 19
1 Кад то саслуша цар Језекија, раздера одећу своју и веза кострет око себе, па оде у храм Господњи.
2 Затим посла управника двора Елијакима, писара Сомну и старешине свештеничке обучене у кострет Амосовом сину Исаији, пророку.
3 Они му рекоше: „Овако вели Језекија: ‘Ово је дан невоље, казне и погрде. Деца приспеше да се роде, а нема се снаге за порођај.
4 Само ако је Господ, Бог твој, чуо све речи војводе, којег је послао господар његов, цар асирски, како се руга Богу живом, па га казни због речи које је чуо Господ, Бог твој. Помоли се за оне који су преостали.’”
5 Слуге цара Језекије дођоше Исаији.
6 Тада им Исаија рече: „Овако кажите господару свом: ‘Овако говори Господ: Не плаши се речи које си чуо кад су ме ружиле слуге цара асирског.
7 Ево, пустићу на њега дух и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу и учинићу да погине од мача у својој земљи.’”
8 Војвода се врати и, пошто је чуо да је асирски цар отишао од Лахиса, нађе га како опседа Ливну.
9 Он је био чуо: „Египатски цар Тирак пошао је да те нападне”, зато опет посла изасланике Језекији да му кажу:
10 „Немој да те заварава Бог твој, у којег се уздаш, кад ти каже да се неће дати Јерусалим у руке цара асирског.
11 Ето, ти си чуо шта су учинили цареви асирски свим земљама које су уништили сасвим. А ти ћеш да се спасеш!
12 Јесу ли богови спасли варваре које су уништили оци моји: Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који су били у Теласару?
13 Где су цар ематски, цар арфадски и цареви Сефарвима, Ене и Аве?”
14 Језекија прими писмо из руку посланика и прочита га. Потом Језекија оде у храм Господњи и разви га пред Господом.
15 Језекија се помоли пред Господом говорећи: „Господе, Боже Израиљев, који седиш на херувимима! Ти си једини Бог над свим царствима на земљи. Ти си створио небо и земљу.
16 Приклони Господе уво своје и ослушни! Отвори Господе очи своје и погледај! Чуј речи Сенахиримове које посла да се руга Богу живом!
17 Истина је, Господе, да су асирски цареви уништили варваре и земље њихове.
18 Бацили су богове њихове у огањ. То нису били богови, него дело руку човечјих, дрво и камен. Зато су их уништили.
19 Сад, Господе, Боже наш, избави нас из руке његове да би увидела сва царства на земљи да си ти, Господе, Бог једини!”
20 Тада посла Амосов син Исаија Језекији поруку: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Услишио сам молитву коју си ми упутио због асирског цара Сенахирима.’
21 Ово је реч коју изрече Господ против њега: Презире те, руга ти се девојка, кћи сионска. За тобом одмахује главом кћи јерусалимска.
22 Кога си ружио и грдио? Против кога си глас подигао и уздигао очи своје? Против Свеца Израиљевог!
23 Преко слугу својих ружио си Господа. Говорио си: ‘Изашао сам с мноштвом кола својих. Попео сам се на високе горе на врхове. Посекао сам његове кедрове високе и чемпресе најлепше. Доспео сам до врха највишег, до врта шумског.
24 Копао сам и пио сам воду туђу, исушио сам стопалима својим све ископане бране.
25 Зар ниси чуо? Одавно сам то припремио, од искона сам замислио, а сад дозвољавам да се догоди да претвориш градове утврђене у рушевине пусте.
26 Становници њихови изнемогоше, уплашише се и збунише се. Постадоше као трава у пољу, као травица зелена, као трава на крову, коју суши ветар источни.
27 Знам када седаш и устајеш, када долазиш и кад бесниш на мене.
28 Беснео си на мене и гнев твој дође до ушију мојих. Зато ћу ти брњицу ставити у ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју. Вратићу те путем којим си и дошао.
29 Ово нека ти буде знак: ове године јешћете што само изникне, а треће године сејте и жањите, садите винограде и једите плод њихов.
30 Што се спасе и остане од дома Јудиног пустиће жиле одоздо и родити одозго.
31 Из Јерусалима ће изаћи који су преостали, из горе Сион који су се спасли.’ То ће учинити ревност Господа Саваота.
32 Зато овако говори Господ за цара асирског: ‘Неће ући у овај град, неће овамо бацити стрелу, ни штапом прићи, нити раскопати насип око њега.
33 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај ући неће’, говори Господ.
34 ‘Бранићу овај град и избавићу га због себе и слуге свога Давида.’”
35 Те ноћи изађе анђео Господњи и поби у асирском збору сто осамдесет пет хиљада људи. Кад ујутру устадоше, збор је био пун мртвих.
36 Тада се цар асирски Сенахирим подиже и врати се у Ниниву.
37 Једном, док се клањао у храму свога бога Нисрока, синови његови Адрамелех и Сарасар убише га мачем и побегоше у земљу араратску, а на његово место зацари се његов син Есарадон.